Američka ekonomija

Kako funkcioniše američka ekonomija?

Sjedinjene Američke Države je savez 50 država u Severnoj Americi. Njegova zvanična valuta je američki dolar . Sjedinjene Države su treća po veličini svjetska ekonomija . U 2015. godini Kina je postala najveća svjetska ekonomija, a Evropska unija je druga. Uprkos tome, američka ekonomija je i dalje moćna .

Sjedinjene Države imaju mešovitu ekonomiju . To znači da posluje kao slobodna tržišna ekonomija u proizvodima za široku potrošnju i poslovnim uslugama, ali posluje kao komandna ekonomija u odbrani, programi za penzionisanje, mnogi aspekti zdravstvene zaštite i mnoge druge oblasti.

Ustav SAD-a stvorio je i sada štiti američku mešovitu ekonomiju.

Mjerenje američke ekonomije

Najbolji način procjene veličine američke ekonomije jeste bruto domaći proizvod ili BDP. To meri sve proizvode proizvedene u Sjedinjenim Državama, bez obzira da li su ga napravili građani i kompanije SAD-a ili stranci. Nemojte ga zbunjivati ​​sa bruto nacionalnim dohodkom , što je sve što proizvode američki građani i kompanije, bez obzira na to gde se nalaze u svijetu.

Postoje tri kritična merenja BDP-a. Nominalni BDP je primarna mera. Ona daje godišnju sliku. To znači da piše koliko će biti proizvedeno za godinu ukoliko ekonomija nastavi sa istom stopom. Realni BDP čini isto, ali uklanja efekte inflacije. Ekonomisti ga koriste za upoređivanje BDP-a tokom vremena. Stopa rasta BDP-a koristi realni BDP da proizvede rast u odnosu na poslednji kvartal ili prošlu godinu.

Postoje četiri komponente BDP-a . Potrošačka potrošnja je 70% od ukupne potrošnje. Uključuje podkomponente roba i usluga.

U robi su trajna roba , poput automobila, i neobrađivana roba, poput benzina. U okviru usluga su bankarstvo i zdravstvena zaštita. Usluge pokreću 50 posto privrede, a roba vozi 20 posto.

Vladina potrošnja je druga najveća komponenta, koja ima 18 posto BDP-a. To uključuje nacionalne troškove odbrane , socijalnu sigurnost i zdravstvenu zaštitu. Takođe uključuje državne i opštinske budžete.

Poslovna investicija je sledeća. Sastoji se od 16 procenata BDP-a. To uključuje proizvodnju , izgradnju nekretnina i intelektualna svojstva.

Četvrta komponenta je neto izvoz. To je izvoz koji doprinosi ekonomiji nacije i uvozu koji se oduzima od nje.

SAD imaju trgovinski deficit , što znači da uvozi više nego što izvozi. Njen najveći izvoz je nafta . To je i najveći uvoz.

Kako funkcioniše američka ekonomija?

Da li ste ikada rekli sebi: "Upravo kako funkcioniše američka ekonomija?" Tokom recesije , možda mislite "Ne previše!" Možete naučiti kako da predvidite sledeću recesiju razumevanjem troje snaga koje utiču na ekonomiju. To su zakoni ponude i potražnje, poslovni ciklus i inflacija. Ove tri sile utiču jedni na druge.

Snabdevanje i potražnja

Snabdevanje i potražnja određuju cijene, plate i količinu raspoloživog proizvoda. Zakon ponude i potražnje kaže da će se snabdevanje povećavati ili padati kako bi se zadovoljilo nivoima potražnje tokom vremena. U kratkom roku, ako se poraste tražnja i ne može se nadoknaditi, onda će cijene porasti. Visoka potražnja za proizvodom povećavaće zarade radnika koji mogu napraviti taj proizvod.

Snabdevanje se sastoji od četiri faktora proizvodnje . To su radna snaga , preduzetništvo, kapitalna dobra i prirodni resursi .

Rad je radna snaga koja pretvara sirovine u gotov proizvod i usluge. Mjeri ga radna snaga. Prirodni resursi uključuju naftu, zemljište i vodu. Cijene nafte čine 70 posto cijena gasa .

Potražnja je želja potrošača da ima dobrobit ili uslugu. Ograničeno je isključivo spremnošću potrošača da plati ponuđenu cenu.

Poslovni ciklus

Ekonomija je dinamična. Njegov rast i pad zavisi od poslovnog ciklusa . Ciklus ima četiri faze. U fazi ekspanzije , privreda raste. Ako raste uz zdravu stopu od 2-3%, privreda može godinama ostati u fazi ekspanzije. Ali kada uđe u fazu iracionalnog bujstva, on stvara balans sredine . To je druga faza zvana vrh.

Zatim ulazi u kontrakciju. Tada stopa rasta BDP-a postaje negativna i privreda ulazi u recesiju. Nezaposlenost raste. Saznajte uzroke recesije .

Kada se ekonomija ugovara godinama, to se zove depresija . Saznajte razliku između recesije i depresije .

Na dnu recesije je korito. Privreda zatim ulazi u novu fazu ekspanzije. Saznajte gdje smo u trenutnom poslovnom ciklusu .

Inflacija i deflacija

Inflacija je druga velika sila u ekonomiji. To je kada je potražnja veća od ponude i cijene raste. To se dešava u vrhunskoj fazi poslovnog ciklusa. Za više, pogledajte kako utiče na inflaciju na moj život?

Inflacija je vrlo teško otkloniti. Kada se to desi, ljudi počinju da očekuju sve veće cijene. To je zato što će kupiti sada pre nego što se cijene više povećaju u budućnosti. To povećava potražnju još više. Još jedan uzrok inflacije je povećanje ponude novca .

Deflacija je suprotna. To se dešava kada padne cene. To se takođe dešava sa sredstvima, kao što su cene stanovanja i portfelj akcija. To stvara srušenje zaliha i finansijske krize. To se dešava tokom faze kontrakcije poslovnog ciklusa. Saznajte kako da prepoznate i zaštitite sebe od sledeće ekonomske krize .

Vladini uticaji

Vlada SAD želi da spreči recesiju i inflaciju.

Visoka stopa nezaposlenosti i visoki troškovi zaustavljanja karijere političara u demokratiji. Ali to je izazov u tržišnoj ekonomiji. Vlada može uticati, a ne kontrolu, tri sile. U komandnoj ekonomiji, vlada određuje cijene i snabdevanje. Ipak, vlada ima mnogo alata za uticaj na američku ekonomiju.

Fiskalna politika

Izabrani zvaničnici imaju puno sredstava u fiskalnoj politici. Prvo, ima utjecaj saveznog budžeta od 4 triliona dolara. To je 20 posto ekonomije od 19 triliona dolara. Ta količina novca stvara porast gdje god se troši. To utiče na firme koje stvaraju poslove.

Većina njih ide prema tri najveća izdvajanja: naknade za socijalno osiguranje, vojna potrošnja i Medicare. To je jedan od razloga zašto je zdravstveni sektor toliko veliki deo ekonomije. Saznajte više o rastućim troškovima zdravstvene zaštite .

Svi prihodi na kraju dolaze od poreza na dohodak vaših prihoda. Važno je da znate kako se troši.

Predsednik pokreće budžetski proces svake godine, ali samo Kongres ima ovlašćenje da troši. Na primjer, Obama-ov Paket ekonomskog stimulusa bio je njegova ideja, ali nije mogla ići bez odobrenja Kongresa.

Ali potrošnja je ograničena. Kada prevaziđe prihode, on stvara budžetski deficit . Svakogodišnji deficit se dodaje dugu . Američki dug iznosi oko 20 triliona dolara. To je više od celokupne ekonomske proizvodnje. Statistika koja opisuje ovo je odnos duga prema BDP-u .

Druga alatka vlade je trgovinska politika. To utiče na troškove uvoza i izvoza regulisanjem trgovinskih sporazuma sa drugim zemljama. Ovi sporazumi, poput NAFTA , nastojali su da snize troškove trgovine i da povećaju američki BDP. Između 1993. i 2015. godine, SAD su zahvaljujući NAFTA trošile izvoz u Meksiko i Kanadu .

Sjedinjene Države prate druge bilateralne i regionalne trgovinske sporazume . Najveće je transatlantsko trgovinsko i investicijsko partnerstvo sa Evropskom unijom. Ako bude odobrena, ona će postati najveći trgovinski sporazum u svijetu.

Monetarna politika

Kongres je takođe kreirao Federal Reserve System . To je centralna banka nacije. Ona koristi monetarnu politiku za kontrolu inflacije. Njegov sekundarni cilj je da stimuliše ekonomiju. Takođe se naplaćuje za nesmetano funkcionisanje bankarskog sistema. Iz tog razloga mnogi eksperti pozivaju predsednika Federalnog rezerva na najmoćniju osobu na planeti.

Postoje dve vrste monetarne politike. Ekspanzivna monetarna politika ubrzava rast i smanjuje nezaposlenost. To radi kada smanjuje kamatne stope ili dodaje kredite bankama za pozajmljivanje. To povećava američku ponudu novca.

Kontrakcijska monetarna politika se bori protiv inflacije i usporava rast. Da bi to uradio, FED povećava kamatne stope ili uklanja kredite iz bilansa stanja banaka. To smanjuje ponudu novca.

Fed ima mnoštvo alatki monetarne politike . Njena najpoznatija alatka je stopa federalnih sredstava . Savezni odbor za otvoreno tržište prilagođava to da promeni kamatne stope. Takođe prilagođava novac koji banke imaju na raspolaganju za pozajmljivanje operacija na otvorenom tržištu . Ona prilagođava ponudu novca za upravljanje inflacijom i stopom nezaposlenosti.

Ovi alati kontrolišu kako kamatne stope utiču na ekonomiju . Uporedite trenutnu stopu federalnih fondova sa istorijskim stopama federalnih fondova .

Fed ima još tri funkcije. Nadgleda i reguliše mnoge nacionalne banke . Ona održava stabilnost finansijskog tržišta i radi na sprečavanju krize. Pruža bankarske usluge drugim bankama, američkoj vladi i stranim bankama.

Poslovni uticaji

Postoji još jedan važan uticaj koji nije deo vlade. To su finansijska tržišta na Wall Streetu. Implosija na finansijskim tržištima bacila je ekonomiju u najgoru recesiju od velike depresije . Kako se to dogodilo? Počelo je sa derivatima koji su trebali osigurati od neizvršenja hipotekarnih kredita. Potražnja za derivatima bila je toliko jaka da je skoro primorala osiguravače kao što je American International Group . To je bacilo Wall Street u paniku koja se širila širom sveta. Više o tome pogledajte kako su derivati ​​kreirali kreditnu krizu?

Građevinski blokovi su dionice i ulaganja u skladišta . Oni su rizičniji od obveznica . Najsigurniji su obveznice Trezora . Najrizičniji su junk veze . Možete uložiti u objedinjene fondove .

Mnogi bogati investitori dozvoljavaju hedžing fondovima da investiraju za njih. Drugi traže veće prihode trgovanjem rizičnim proizvodima i fjučersnim ugovorima. Zato se mnogi raspravljaju o više propisa o Volstritu .

Tržište roba ima neizmjeran i neregulisan uticaj na američku ekonomiju. To je zato što se tamo trguje hrana, metali i nafta. Trgovci robama menjaju cenu tih stvari koje kupujete svaki dan.

Devizna tržišta imaju sličan kritički uticaj. Ovi trgovci menjaju vrednost američkog dolara i stranih valuta. To utiče na cenu uvoza i izvoza. Saznajte trenutnu stopu konverzije u evrima prema dolaru .

Kako ekonomija radi?

Ovi prvih pet indikatora govore kako ekonomija radi. One su najglednije od strane analitičara, Vol Strita i vlade.

1. BDP SAD meri kvartalno stanje ekonomije. Zavod za ekonomsku analizu ga ažurira mesečno. Evo sadašnjeg američkog BDP-a .
2. BDP po glavi stanovnika vam govori koliko svaki član stanovništva SAD ima koristi od ekonomskog izlaza. Objavljuje se jednom godišnje.
3. Sadašnji izveštaj o poslovima govori o tome koliko je radnih mesta dodato svakog meseca. Takođe će otkriti koje se privrede zapošljavaju. Mjesečno ažurira Zavod za statistiku rada. Evo sadašnje minimalne plate u SAD .
4. Stopa nezaposlenosti je pokazatelj zaostajanja. To znači da sledi trendove. To je zato što poslodavci čekaju da ekonomija bude jaka pre zapošljavanja. I oni čekaju da se započne recesija pre nego što otpuste radnike. Prvo će smanjiti sve druge troškove u pokušaju da odloži bol. Vlada i Fed to posmatraju. Oni pokušavaju da zadrže stopu blizu prirodne stope nezaposlenosti od 4%.
5. Vlada SAD mjeri inflaciju s indeksom potrošačkih cijena . Ali ponekad daje lažne informacije. To je zato što robno tržište određuje cijene nafte, gasa i hrane. Oni mogu da se ubrzaju, a zatim se opale u roku od nekoliko meseci. Iz tog razloga, Federalna rezerva umjesto toga koristi baznu stopu inflacije . To isključuje troškove energije i hrane. Evo trenutne stope inflacije .

Najbolji način da se predvidi šta će privreda učiniti jeste sa pet sljedećih vodećih ekonomskih indikatora .

1. Sadašnji izveštaj o izdržljivoj robnoj narudžbenosti vam govori koliko je narudžbi primljeno od proizvođača. Najveći deo ovoga je odbrambeni i komercijalni avion jer su tako skupi. Uključuje i automobile. Takođe, potrebno je puno vremena za izgradnju i brod. Kada su naredbe visoke, BDP će se u budućnosti povećavati. Kritičko merenje unutar trajnih dobara je kapitalna roba . To je posao mašina i opreme svakog dana. Oni naručuju samo skupe predmete kada su sigurni da se ekonomija sve bolje .
2. Radni poslovi u proizvodnji govore o nivou pouzdanosti proizvođača. Kada se naraste narudžbine fabrike, kompanijama je potrebno više radnika. To se dešava mnogo pre nego što se roba pojavi u BDP-u. Slično tome, kada proizvođači angažuju manje radnika, to znači da bi recesija mogla biti na putu. Povećanje proizvodnje takođe koristi i drugim industrijama. To uključuje transport, maloprodaju i administraciju.
3. Berza često predviđa šta će privreda učiniti u narednih šest meseci. To je zato što trgovci akcijama svakodnevno provode cijeli dan istražujući ekonomske trendove i poslovne performanse. Evo najnovije evidencije Dow-a .
4. Građevinske dozvole daju vam devetomjesečnu prednost u izgradnji novih kuća. Većina gradova izdaje dozvolu dva do tri meseca nakon što kupac potpiše novi ugovor o prodaji kuće .
5. Kamatne stope su najvažniji indikator jer je to način na koji Fed utiče na rast. Niske kamatne stope stvaraju veću likvidnost za preduzeća i potrošače. Kada su krediti jeftini to zahteva potražnju. S druge strane, rastuće kamatne stope smanjuju ponudu novca. To čini kredite skupljim, slabe potražnje.