Volite uvezenu robu, ali mrzi gubitak američkih radnih mesta?
Amerika je najveći uvoznik na svetu. Njegov uvoz znatno premašuje one u drugom mjestu Kine , koji ulažu 1.731 milijardi dolara, a Evropska unija , koja uvozi 1.727 triliona dolara. U kombinaciji, ove zemlje uvozi 5,8 biliona dolara ili jednu trećinu ukupnog uvoza u svetu od 15,34 milijardi dolara.
Oni su najbolji kupci na svetu.
Najveći američki uvoz
Najveća američka kategorija uvoza je kapitalna dobra od 641 milijarde dolara. Preduzeća uvezu 128 milijardi dolara u telekomunikacije i poluprovodnike. Takođe uvoze 128 milijardi dolara u računare i srodnu opremu.
Potrošačka roba je skoro toliko velika, na 602 milijarde dolara. Većina ovih telefona su mobilni telefoni i televizori (132 milijarde dolara). Sledeća je odjeća i obuća (124 milijarde dolara) i farmaceutske pripreme (110 milijardi dolara).
Američki proizvođači uvezu 508 milijardi američkih dolara industrijskih materijala. Od toga 183 milijardi dolara su nafta i naftni derivati. Sjedinjene Države takođe uvezu automobile od 359 milijardi dolara i 138 milijardi dolara u hranu.
Usluge su velika i rastuća kategorija. U 2017. godini, uvoz američkih usluga iznosio je 534 milijarde dolara. Gotovo polovina je bila usluga putovanja i prevoza, na 236 milijardi dolara. Sledeće su bile računarske usluge i druge poslovne usluge, na 141 milijardi dolara. Usluge finansiranja i osiguranja su bile 76 milijardi dolara.
Vladine usluge su bile 21 milijarde dolara.
Više od polovine američkog uvoza dolazi iz pet zemalja : Kina, Kanada, Meksiko, Japan i Njemačka .
Okriviti uvoz za trgovinski deficit
SAD uvozi više nego što izvozi. To je uprkos tome što je treći po veličini izvoznik u svijetu. Najveći izvoznici su Evropska unija i Kina.
To stvara trgovinski deficit od 566 milijardi dolara. Iako Amerika izvozi milijarde u naftu, proizvode za široku potrošnju i automobilske proizvode, uvozi još više istih kategorija.
Niskotarifni uvoz košta posao u SAD-u
Sve uvezeno očigledno nije napravljeno u Americi. Zbog toga stvara nezaposlenost u SAD.
Najveća promjena je došla u porastu uvoza iz Kine. U 2007. godini, 28 procenata ukupnog uvoza bilo je iz Kine i drugih zemalja sa niskim prihodima. Ovo je bio dramatičan porast u odnosu na 2000. godinu, kada je ta vrednost bila samo 15 procenata.
Istovremeno, Sjedinjene Američke Države su izgubile proizvodne poslove prema studiji u Američkom ekonomskom pregledu. Utvrđeno je da je u 2000. godini više od 10 posto radne snage radilo u proizvodnji . Do 2007. godine pala je na 8,7 posto. Nisu svi ovi gubici bili od strane outsourcinga . Neki su bili iz porasta robota.
Studija je takođe utvrdila da su gubici na radu pogodili neke zajednice teže od drugih. Gradovi koji su izgubili na kineskoj konkurenciji takođe su imali veće troškove za nadoknadu nezaposlenosti, plaćanja invaliditeta, zdravstvenu zaštitu i prevremenu penziju. Studija Univerziteta Illinois Wesleyan pokazala je da je milijardu dolara od uvoza iz Kine smanjila proizvodnju u SAD za 0,48 odsto.
Istovremeno, uvoz stvara američke poslove u transportu, distribuciji i marketingu. Na primjer, Fondacija Heritage procjenjuje da je uvoz iz Kine stvorio 500.000 radnih mjesta. Međutim, malo je verovatno da će ti radni gubici nadoknađivati gubitke posla u proizvodnji.
Zašto Amerika uvozi toliko
Iako Amerika može da proizvede sve što je potrebno, Kina, Meksiko i druge zemlje u razvoju mogu ga proizvesti manje. Njihovi troškovi života su niži, što im omogućava da plate svoje radnike manje. To ih čini boljem u proizvodnji onoga što američki potrošači žele od američkih kompanija. Ovo se zove teorija komparativne prednosti .
Na primjer, indijske tehnološke kompanije mogu platiti svoje radnike samo 7000 dolara godišnje, znatno niže od minimalne zarade u SAD . Drugim rečima, postojanje kompromisa između obilnih radnih mesta u SAD i niskih troškova.
To je samo jedan od načina na koje IT outsourcing utiče na ekonomiju .
Mnogi ljudi kažu da treba kupiti samo predmete koji su "Made in America". To bi rešilo problem samo ako bi svi bili voljni da plate više cijene.
Predsednik Trump želi da primorava Amerikance da napravi ovu trgovinu. Pretio je Kinu i Meksiku višim tarifama na njihov uvoz. On je izvukao Sjedinjene Države iz trans-pacifičkog partnerstva i pretio da će učiniti isto s Severnoameričkim sporazumom o slobodnoj trgovini .
Ako Trump deponuje NAFTA , on može da stvori više radnih mesta u SAD, ali da podigne cenu mnogih uvoza. Ovi viši troškovi, zauzvrat, stavili su mnoge američke kompanije van posla.