Kako kriza Ukrajine ugrožava EU
7. aprila 2016. godine nizozemni referendum odbio je sporazum. To nije bilo obavezujuće jer je holandski parlament već ratifikovao sporazum. Ali to ukazuje na smanjenje povjerenja u samu EU. (Izvor: "Holandija odbacuje sporazum između EU i Ukrajine", BBC, 7. aprila 2016. "Evropa čeka holandski glas o Ukrajinskom paktu", The Wall Street Journal, 5. aprila 2016.)
Objašnjenje
Obe strane prate plan sedam tačaka predsednika Vladimira Putina . To daje istočnim ukrajinskim pobunjenicima vremena da se pregrupisaju. Vrlo je malo verovatno da Ukrajina može poraziti ruski naoružane separatiste. Verovatnije je da će se istočna Ukrajina više usredsrediti s Moskvom, iako se neće odvojiti. (Izvor: "Putin najavljuje plan od 7 tačaka", The New York Times, 3. septembar 2014.)
Ranije tog meseca, NATO je otkrio satelitske fotografije o ruskoj invaziji na istočnu granicu Ukrajine. Hitni sastanak u EU dodao je dodatne sankcije ruskom naftnom i bankarskom sektoru.
To se dogodilo ubrzo nakon što je Rusija poslala konvoj kamiona preko granice. Imali su pomoć u istočnim gradovima Ukrajine, koju su držali proruski pobunjenici. Međutim, nekoliko tih kamiona je ušlo bez odobrenja. Nekoliko dana kasnije, Ukrajina je objavila da je nekoliko vojnih vozila blizu granice Rusije u luci Azov.
Tvrdilo se da Rusija stvara drugi front za pobunjenike. Rusija je takođe želela pristup zemljištu preko južne Ukrajine. Želeo je kraći put ka Krimu.
Ukrajina je takođe uništila konvoj ruskih vojnih vozila. Doneli su oružje pobunjenicima. To je bio prvi put da je Ukrajina direktno napala ruske snage. (Izvor: "Ukrajinske snage uništavaju ruska vojna vozila", The Washington Post, 15. avgust 2014.)
U julu je Rusija izgradila vojnu silu na granici. Bilo je 19.000 do 21.000 trupa, 14 naprednih raketnih jedinica površinske i vazdušne i 30 artiljerijskih baterija. Bila je to sila spremna za borbu koja bi mogla pokrenuti napad na istočnu Ukrajinu na trenutak. Rusija je već pokrenula rakete preko granice u znak podrške ukrajinskim pobunjenicima. (Izvor: "Izgradite gore čini Rusku bitku spremnom za Ukrajinu", The New York Times, 5. avgust 2014.)
Putin je odgovorio na zbacivanje svog saveznika Viktora Janukoviča 23. februara. Pro-zapadna frakcija Ukrajinskog parlamenta preuzela je vladu. Uspostavio je nove izbore 25. maja 2014. godine. Oleksandra Turčinova je postao privremeni lider u zemlji.
Kriza se dogodila jer je Janukovič loše upravio budžetom. On je prisilio Ukrajinu da zatraži finansijsku pomoć.
Prvo, apelovala je na EU, a zatim u Rusiju. U ovom trenutku su se desili politički nemiri. Oni koji žele biti bliže EU su se usprotivili kada je to rešenje napustilo. Ruski vojni štrajk podržao je povratak Janukoviča u Kijev i bliže odnose sa Rusijom.
Sankcije protiv Rusije
Sjedinjene Države i EU produžile su sankcije protiv Rusije 29. jula 2014. Oni su želeli da ubedi Putina da prestane da podržava one u istočnoj Ukrajini koji žele da raskinu zemlju. United Stated je imao dokaz da je Rusija isporučila separatiste koji su 17. jula ubili komercijalni avion kompanije Malaysia Airlines iznad istočne Ukrajine, ubivši 298 ljudi.
Sankcije ozbiljno ograničavaju pet od šest glavnih ruskih banaka koje mogu da dobiju srednjoročno i dugoročno finansiranje iz Evrope. Sjedinjene Države su takođe ograničile izvoz tehnologije u rusku dubokovodnu arktičku proizvodnju nafte ili šljunka.
Rusija je već bila izbačena iz Grupe osmica .
Kao rezultat američkih sankcija, BP je zabrinut zbog svoje dobiti. Bank of America je smanjila izloženost Rusiji za 40%. Boing i United Technologies počeli su da kopiraju titanijum. Ruski VSMPO je najveći svetski proizvođač ovog retkog metala.
Kao odgovor, Rusija je zabranila uvoz američke i evropske hrane na godinu dana. To uključuje 300 miliona američkih proizvoda od živine.
Nakon sankcija, direktna strana ulaganja u Rusiju pala su za 75 milijardi dolara. To je oko 4% bruto domaćeg proizvoda zemlje. Njena berza je pala na 20 posto. Njegova valuta, rubalja, pao je procentualno. Da bi prevazišla inflaciju, ruska centralna banka podigla je kamatne stope (Izvor: "Ruska ekonomija", Ekonomist, 3. maj 2014.)
Sankcije su uzrokovale recesiju Rusije
Međunarodni monetarni fond smanjio je prognozu rasta za 2014. godinu za Rusiju sa 3,8 posto na 0,2 posto. Iako Putin nastavlja da bude popularan kod kuće, ove sankcije štete ekonomiji zemlje. (Izvor: Wall Street Journal, SAD i EU znatno proširuju sankcije, 30. juli 2014)
Mnoge male zemlje na granici sa Rusijom zabrinjavale su se da će ako padne Ukrajina sledeći. Malo je verovatno da će ih EU braniti, jer zavisi od Rusije za polovinu svog gasa. Mnoga evropska preduzeća imaju profitabilne operacije u Rusiji. Drugi simpatiziraju sa Putinom koji brani granice Rusije od napada NATO-a .
Zašto je Ukrajina važna za Putina?
Putinova situacija oko Ukrajine podigla je svoju popularnost na 80 posto. Ova podrška se ojačala kada je Rusija proširio svoj prijem nad Ukrajinom u aprilu 2014. godine. Podržao je lokalne pobunjenike koji su preuzeli gradske hale i policijske stanice na istoku. To područje domuje etničkim Rusima koji ne žele da budu deo EU. Ali oni Rusi su tamo prešli Josip Staljina pre 50 godina kako bi ojačali položaj Sovjetske Republike na tom području. (Izvor: "Ukrajina kriza: šta se dešava gde?" BBC, 14. aprila 2014.)
Ovo prati asocijaciju Rusije na poluostrvu Krim u martu. Rusija tvrdi da štiti svoj pristup u Crnom moru. Putin je procenio da će do 2020. koštati Rusiju više od 20 milijardi dolara kako bi integrisali ovu oblast. Ukrajina planira razviti rezervate za prirodni gas Krima za dve godine u partnerstvu sa američkim kompanijama. Ako bi to učinila Ukrajina, Rusija bi izgubila jednog od svojih najvećih kupaca.
Ali aneksija brine 260.000 muslimanskih Tatara na Krimu. Oni su bili podvrgnuti etničkom čišćenju tokom sovjetske vladavine. Bili su prisiljeni da se presele u centralnu Aziju, gde je polovina njih umrla. Krimski Tatari miroljubivo podržali Ukrajinsku narandžastu revoluciju. (Izvor: "Tatari od Krima pokušavaju održati svoj mirni mir", Wall Street Journal, 11. mart 2013. "Intervju sa bivšim predsednikom Gruzije Saakašvili", Fox Business News, 4. mart 2014.)
Rusija je jedno od tržišta u razvoju koje su pretrpjele valorizaciju valute 2014. godine. Foreks trgovci napustili su ova tržišta kada su Federalne rezerve započele sužavanje svog programa kvantitativnog olakšavanja . To je smanjio kredit širom svijeta.
Rusija je početkom 2000-ih vodila ratove u Čečeniji. Putin je aneksirao Ossetiju u Gruziji 2008. godine, a zapadni svet nije stvarno intervenisao. Takođe je uspješno pokrenuo sajber napad na Estoniju. Ali Ukrajina je veća i neposredno granice EU. (Izvor: "Intervju sa predsedavajućim Komiteta za informisanje kuće Mike Rogers (R-Mich.)," CNN. "