Postoji mnogo vrsta REIT-ova kojima se investira.
Kao investitor cilj je dobiti prihod od zakupa na imovini i učestvovati u povećanju cene. Prednost ulaganja u nekretnine putem REIT-a jeste izlaganje raznovrsnom portfoliju imovine i ne morate sami da ih upravljate.
Pravila
Propisi regulišu REIT i zahtevaju da REIT distribuira najmanje 90% svog oporezivog prihoda akcionarima. Ove distribucije se isplaćuju kao dividenda. Pošto REITs isplaćuju dividende, oni se često prodaju kao prihod koji proizvodi penzionersku investiciju. Isplata dividende ima tendenciju da opada u opsegu od 5-8%, ali se ne garantuje. U teškim ekonomskim vremenima, sva imovina se ne sme iznajmiti. Ako nema dovoljno prihoda od iznajmljivanja, REIT će možda morati da smanji ili eliminiše isplatu dividende.
Vrste REIT-ova
REIT spadaju u jednu od dve kategorije; kapitalni REIT ili hipotekarni REIT.
Investicioni fondovi obično poseduju velike poslovne zgrade, fasade maloprodaje ili stambene zgrade, mada postoje i posebni REIT-ovi koji poseduju hotele ili druga svojstva u ugostiteljskoj industriji, a postoje REIT-i koji se fokusiraju na objekte za dugotrajnu njegu ili druga svojstva u medicinska industrija.
Primjer komercijalnih nekretnina u vlasništvu REIT-a bi bili veliki, višeslojni poslovni objekti, koji se često koriste kao štab za srednje i velike kompanije.
Primer prodaje nekretnina u vlasništvu REIT-a biće prodavnice poput WalMart, PetsMart ili Ultimate Electronics. Mnoga od ovih kompanija iznajmljuju svoje prodavnice, a ne ih poseduju.
Hipotekarni REITs poseduju dug na imovini, a ne samu imovinu. Oni su kao zajednički fond koji posjeduje hipoteke i prikuplja plaćanja.
Javni i privatni
REITS se mogu javno trgivati, što znači da imaju simbol tikera, a lako možete da pogledate njihovu cenu akcija i dividendu na Internetu.
Ostali REIT su privatni i ne razmjenjuju razmjenu. Iako su i dalje registrovana sigurnost, privatni REIT-ovi nemaju simbol tikera. Morate direktno kupovati dionice od nekretnina koja im nudi (ili preko jednog od njihovih prodajnih predstavnika). Privatni REIT često plaćaju visoke provizije finansijskim prodavcima koji ih nude. Često ih je teško izaći jer nema javnog tržišta na kojem možete lako prodati svoje akcije. Većina privatnih REIT-ova ima izlaznu strategiju u kojoj planiraju da objave javnost, ali to ne funkcioniše uvek. U 2008./2009. Godini mnogi investitori koji su posedovali privatne REIT-e su imali značajno smanjenje prihoda od dividendi i nisu mogli dugo prodati svoje investicije. Njihov novac je u suštini bio zarobljen u investiciji.
Kao deo portfelja
REIT se najbolje koriste kao dio diverzifikovanog portfolia a ne kao jedinstvena investicija.
Nisu u velikoj meri u korelaciji sa akcijama ili obveznicama, što znači da tržište akcija ili obveznica ima malo veze sa vrijednošću REIT-a.