Kako će predložena poreska olakšica uticati na američku ekonomiju

Nove Studije Analize Uticaj Trumpovog Poreznog Plana mogao bi imati na Saveznom Deficitu

Kritičari Trumpovog plana za značajno smanjivanje poslovnih i ličnih poreza upozoravaju da će smanjenja povećati rast visokih troškova dramatično smanjivši savezne prihode dok Trump povećava infrastrukturu i vojnu potrošnju.

Ali uticaj Trumpovog poreznog smanjenja biće u potpunosti između istorijskih kanala i ne bi trebalo da izaziva toliku uznemirenost i strah, prema novoj studiji ekonomista u Deutsche Bank AG.

U stvari, navodi se u izveštaju, njihov uticaj će biti u skladu sa smanjenjem poreza koje su dali još dva republikanska predsednika, Ronald Reagan i George W. Bush.

Trump predlaže da smanji porez na dohodak i smanji broj poreskih zagrada sa sedam na tri - 12 posto, 25 posto i 33 posto. Porezni obveznici koji zarađuju do 37.500 dolara i venčani filijari koji zarađuju do 75.000 dolara plaćaju 12 posto. Pojedinačni fileri koji čine 37.500 dolara na 112.000 dolara, a oženjeni filijari zarađujući 75.000 dolara na 225.000 dolara plaćaju 25 posto. Zarade iznad tih nivoa bi bile oporezovane na 33 posto.

On takođe želi veći standardni odbitak - 30.000 dolara za venčane filme, sa sadašnjih 12.600 dolara i 15.000 dolara za pojedinačne filere, više nego udvostručene sadašnjim 6.300 dolara. Ali, Trump bi takođe eliminisao tekući iznos od 4.050 dolara koji bi lični odbitak mogli preuzeti za sebe, svog supružnika i svakog zavisnog lica.

Prema Centru za poresku politiku, ako Trumpov plan postane zakon, prosječna porodica u Americi bi vidjela njihovu efektivnu ili ukupnu poresku stopu smanjenu za oko 2 posto.

Deutsche Bank zaključuje da će ukoliko se predlože smanjenje Trump-a, federalni deficit porastiće sa sadašnjih procjenjenih 3,2 posto BDP-a na 3,5 posto u prvim godinama administracije Trump-a. To bi predstavljalo smanjenje prihoda od 100 milijardi dolara američkom trezoru. To nije beznačajno, ali neće staviti ujaka Sama na pečate za hranu.

Federalni prihodi od poreza iznosili su 17,5 odsto BDP-a u 2016. godini. Prema predlogu Trump-a, oni bi se opali na oko 17 odsto. To je nešto veće nego u periodu 2004-2007, period nakon smanjenja poreza na margine poreza Džordža V. Buša. Nakon smanjenja poreza u Reaganu 1981-1985, federalni prihodi su iznosili 17,8 procenata BDP-a.

Trumpova poreska politika mogla bi još uvijek imati značajan uticaj na ekonomiju, možda podstičući značajan rast. Studija Deutsche Bank ne razmatra moguće ekonomske multiplikatore kreirane Trumpovim planom, kao što su nova potrošnja podstaknuta manjim marginalnim stopama i stepen do kog preduzeća mogu agresivnije širiti u uslovima nižeg regulacije. Kao primer, Bloomberg News zapaža da plan Trump-a da dozvoli proizvodnim preduzećima da odmah iscrpe svoje kapitalne investicije može dovesti do velikog povećanja korporativnih troškova.